ROAR....

Danas sam otišla na sat vremena edukacije oko nekog posla za koji sam se prijavila pri univerzitetu. Trebalo je da se pridružim 2gog i 3ćeg septembra da radim na Open University Day i da poželim dobrodošlicu NOVIM studentim sa nasmejanim licem i sa pozitivnim stavovima o "VISOKOM" obrazovanju. Trebalo je da obučem majcu na kojoj piše I AM A STRATHCLYDE STUDENT i da vodim kampus ture iz zgrade inžinjerstva pa po ostatku kampusu.

I dok je žena koja je vodila sastanak opisivala sve dužnosti i obaveze,  u mojoj glavi mi se javila slika MENE sa tom MAJCOM kako TREBA da se smešim toj omladini i da im pričam NEŠTO pozitivno o "visokom" obrazovanju...

i kako je slika postajala jača tako mi se Duša i Srce moje stezalo sve više... jer... uprkos činjenici da mi TREBAJU novci činjenica da ću raditi nešto ŠTO NEMA SMISLA  mi je odzvanjala celim Bićem kao izdaja same sebe... činjenica da treba da hvalim sistem koji više ne služi nikakvoj evoluciji ljudske svesti me je bukvalno fizički krenula gušiti... jer NE MOGU DA LAŽEM SEBE i da podvaljujem izgovore...

 a pošto sam to činila veći deo života i igrala socijalno prihvatljive uloge "odličnog" studenta koji "prati" pravila nikada ne pitajući ZAŠTO i kako će ovo nešto biti primenljivo na MOJ ŽIVOT, shvatila sam da više ne mogu da ĆUTIM i da HODAM i RADIM stvari koje nemaju smisla...

Tako da je ovo bio odličan trenutak za moj LION ROAR...

Kako se sastanak približio kraju ostala sam poslednja jer sam NEKAKO htela da kažem da ja to ne mogu da radim.... međutim izmucala sam nešto kako nemam pozitivan stav toliko pa ću možda NEŠTO uspeti da smislim i pokupila majcu i krenula nazad kući... ali posle minut....

Stala sam tako u hodniku....
i upitala sebe ISKRENO da li ja to ŽELIM da radim BEZ obzira na novčanu situaciju i SVE...
okrenula sam se, vratila do dotične žene koja sada misli da sam kompletan idiot ... stala sam ispred nje onako u muku i vratila majcu i rekla da ne mogu to da radim....

Možda sam idiot, extremista šta god....
Ali prava promena društva kreće od individue.....
A ako JA koja je svesna toga se ne krećem u smeru SVOJIH ISKRENIH akcija....
kako onda mogu da očekujem da ću u sebi i vani  ikada sresti istinu.....

Obrazovanje kakvo znamo ne služi više ničemu jer nije KOMPLETNO....

Treba da obrazujemo decu kako da istražuju sebe i svet... treba da ih obrazujemo o zdravoj ishrani... treba da ih orbazujemo o slobodi u životu a ne samo na papiru... treba da ih obrazujemo da budu istraživači i naučnici MA ŠTA RADILI... treba da ih obrazujemo da STVARNO BUDU SVOJI bez obzira kakve su norme društva...

Treba da in ohrabrimo da testiraju život... da za sve što rade nađu praktičnu primenu i način kako da se igraju sa tim....

Ja sam nakon dužeg vremena provedenog u muškoj inženjerskoj okolini razvila osećaj ODBOJNOSTI prema svom tom pompeznom prezentovanju fakulteta kao PLACES OF USEFUL LEARNING...
zato što nisu PLACES OF USEFUL MOTIVATING, USEFUL INSPIRING, USEFUL SOUL SEARCHING, USEFUL MATURING..

i kako reče Sir Richard Brenson:

"Young people need empowerment and encouragement, not sleepless nights worrying about hitting theri exam targets. They need to learn to take risks and not to be afraid of failure. Failure is part of life, especially in business. The key is to learn from it."

Istinski i iskreni EMPOWERMENT i ENCOURAGEMENT su zaboravljeni entiteti u zgradama visokoškolskih ustanova.....