JA VREDIM, JA SAM SPOSOBNA, JA SAM ORGANIZOVANA, JA SAM....... DA LI SAM?

Situacija danas. Govorim sebi afirmativno:

1. JA SAM VREDNA
2. JA SAM SPOSOBNA
3. JA SAM ORGANIZOVANA

I umesto odjeka samozadovoljstva, nešto unutra viče i buni se energetski sa KAKO LAŽEŠ ZNAŠ DA NISI....

"Otkud sada ovakvo uverenje? " je sledeće što sam čula  sebi da bih se napokon suočila sa svim što živi u mojoj kući...

ODGOVOR:

To su tuđa uverenja o meni koja sam ja prihvatila kao svoja... o tome se radi.

Drugi su me videli kao NEorganizovanu i NEvrednu jer nisam ispunjavala NJIHOVA očekivanja oko zadataka koji mene nisu ni interesovali  jer nisu imali nikakvog smisla... samo TADA nisam imala hrabrosti da to priznam nego sam i sama glumila "dobru i poslušnu" devojčicu sa svojih 25, 26, 27, 28....

Taj energetski obrazac NJIHOVOG viđenja mene sam usvojila kao SVOJ a to su inače ONI pokupili kao obrazac svoje ličnosti od svojih roditelja prema samom sebi.

Onda su nastavili da ga projektuju na druge jer je to jedini način da se osete DOBRO u odnosu na sebe izbegavajući samouništenje u kratkom vremenskom periodu.

Takve ljude mi danas zovemo uspešnim i ambicioznim... takve koji seju devaluaciju ljudske Duše pri svakom koraku.

Nije da ja nisam bila vredna ili da nisam bila organizovana već taj TUĐI cilj oko doktorata nije bio JASAN niti je bio SMISLEN i ni u kom  slučaju nije podržavao vrednosti mog Bića i samim tim se dizao OTPOR u meni prema svemu. 

Akademska okolina kao i relativno svaka druga radna okolina  nije na visokom socijalnom i emocionalnom stupnju razvoja da SHVATI mehanizme funkcionisanja pojedinca pa jedino što može jeste da nastavi da prećutno osuđuje druge kao što su sami bili osuđivani i da svoje đubre iz podsvesti  neumorno sipa u tuđu podsvest i svest empatične osobe koja je jako osetljiva za puls života i sve što on nosi.

Pandorina vrata kad se otvore najteže padnu na teret onoga koji kao Isus skuplja tuđa nedela i tuđe nerešene probleme...

 I dok se tako juri za SPOLJNIM nagradama i lažnim satisfakcijama Ega i fragmentirane ličnosti, simbolično Isus je opet žrtvovan kao pojedinac koji nosi najveće vrednosti ljudske empatije dok primitivni pojedinci gmižu SAMO za novcem, statusom gazeći po tuđim kičmama a da nisu ni svesni.... bivajući u spoljnoj formi FINOGA i USLUŽNOG dok njihov unutrašnji svet kao zbir UVERENJA, ISKUSTAVA, OTPORA jeste HAOS sejan u tišini ili rečima gde god se stigne da bi se na taj način neodgovorno relaxirao.

DOSTA JE.

Šipka u glavu barem rečima je sledeći moj korak za sve laži u koje su me nabedili da poverujem i ostavili me da trunem  u samoobmani svoje veličine, gde je JEDINO moj veličanstveni Duh pokušavao da me uzdigne godinama unazad svojim vizijama, čistim težnjama kreativne životne sile počevši od roditeljskog okruženja i  svakog drugog obrazovnog gde su roditelji zamenjeni novim uglavnom lažnim i ispraznim autoritetima koji obaraju svojim komplexima mladu inovativnu gradivnu silu kao  izniklu prolećnu travu đonom svog u Duhu u Univerzumu neobrazovanog Uma.

Takvi ljudi i dalje ne znaju sebe i nisu spoznali svoje kvalitete i zato rade besomučno gubeći se u radoholičarstvu kao supstituciji za osećaj lične vrednosti... onaj koji zna sebe ne mora nikome ništa da dokazuje niti da gradi svoj outstanding self image preko krcanja drugih. Eto to je istina u ovoj ravni bi-polariteta.

DOSTA JE PRIMITIVIZMA